Savršena oluja. Majk Tajson, u to vreme nezrelo derle u telu razjarenog bika, je na prepad osvojio bokserski svet. I oborio ga.
Obarajući redom rivale od svog debija u teškoj kategoriji 6. marta 1985, kada je u Olbaniju, sa 18 godina i 249 dana, nakon minut i 47 sekundi primorao izvjesnog Ektora Mersedesa na predaju.
Olbani, Pokipsi, Liberti, Njujork, Atlantik Siti… Menjali su se gradovi, menjali ringovi i rivali, Singlton, Sims, Džonson, Long, Nelson, Ferguson – ali, ishod se nije menjao. Nokaut, nokaut, nokaut.
Devetnaest vezanih za godinu, do 6. marta 1986; zatim su Džejms Tilis i Mič Grin izdržali nalete Gvozdenog Majka svih 10 rundi, ali su poraženi na poene. Usledilo je 6 novih pobeda, šest prekida, i momčić iz Bruklina sa skorom 27-0 je bio zreo za borbu za titulu.
Na meti mu se našao 12 godina stariji Trevor Berbik, WBC šampion, upamćen kao poslednji koji se borio sa Muhamedom Alijem (i pobedio ga).
Borba održana 22. novembra 1986. u Las Vegas Hiltonu najavljivana je kao „Sudnji dan“.
Istoimeni film iz 1999. traje sat i 35 minuta.
Duel Tajsona i Berbika – ni 6 minuta.
Dotad neviđenom odlučnošću, agresivnošću, fokusiranošću na napad, sirovom snagom, Gvozdeni je pred kraj druge runde poslao prvaka na pod i u istoriju.
„Plemenita i muževna umetnost boksa može da prestane da se brine o svojoj neposrednoj budućnosti, sada kada je dobila šampiona u teškoj kategoriji koji može da stane uz rame sa Dempsijem, Tunijem, Luisom, Marćanom i Alijem“, zapisao je Donald Saunders, novinar Dejli Telegrafa.
Tajson je postao, i do danas ostao, sa 20 godina i 145 dana najmlađi šampion sveta u teškoj kategoriji.
„Biću i najstariji šampion“, obećao je nakon borbe sa Berbikom. Obećanje nije ispunio, ali to je već d(r)uga priča…
